Predsjednica i vlada pozivaju narod u borbu za opstanak
Neka zveči, a neka i kmeči…
Na priči o povećanju nataliteta u RS su se u prošloj nedelji izređali svi. Neažurnost na produženju vrste je detektovana kao osnovna pretnja opstanku naciona. Od podanika se traži da se uozbilje i uhvate u koštac sa problemom. Muškarci da navale, žene da se predaju, a svi zajedno da daju po jednu marku. Jerbo, sudeći po kompaniji m:tel koja je prijatelj svih, ova uzvišena misija vredi baš toliko.
Proglašeno je vanredno stanje u državi koja oskudeva u deci, ali ne i u idejama. Opšti stav onih kojima smo dali da odlučuju je da od svega treba napraviti vic. Tim putem je prva krenula Srbija koja je pojam nataliteta profanisala konkursom za najbolji slogan. Motivacione poruke koje su stigle, poput “Rađaj, ne odgađaj” i “Dosta reči, nek zakmeči”, pobudile su toliko pažnje, da su u drugi plan stavile “one stvari”.
U RS su u prošloj nedelji otišli i korak dalje. Željka Cvijanović je imala da kaže nešto na tu temu, ali je teško bilo zapamtiti šta. Ponukalo je to i Viškovića da uputi koju instrukciju, a ni Dodik nije bio gadljiv da se dohvati stvari oko kojih se, uostalom, izjasnio i ceo veteranski fudbalski tim zajedno sa m:telom koji je svakom preplatniku poslao poruku da donira marku kako bi nam natalitet skočio.
Ukratko, ono što su političari decenijama rasterivali sada treba žene da nadomeste jerbo ostajemo bez stanovnika. U tom smislu se računa i na srednjoškolke.
Pored prvog oca, na promociji nataliteta angažovala se i prva ćerka koja je poručila da je spremna da podrži žene da u životu sve postignu kao ona. Budući da tajna Goričinog uspeha leži u ocu, ta je bitka unapred izgubljena. Prosečna žena ne može kao natprosečna prva ćerka. Poznajući aktere, postoji opravdana bojazan da, ako ne bude išlo milom, preći će se na silu. A šta se onda dešava opisala je Margaret Atvud.
I dok su se svi pomalo bavili natalitetom, Petru Đokiću je opet priprećeno fiokom u kojoj je krivična prijava. Izgleda da je Perica nešto pogrešio, ali je teško poverovati da će nagrabusiti. Kako bi se sklonio od nepovoljnih vetrova, otišao je čak do Nemačke da se upozna sa vetroparkovima. Iskusni igrač Đokić je do sada uspevao da sve okrene u svoju korist i da od limuna napravi lmunadu. Ima i on fioku koja bi trebala da obezbedi da dobar vetar i dalje duva u njegova jedra.
U sedmici iza nas premijer Višković se nije bavio vetrovima, ali jeste planinama, tačnije šumama. Kao iskusan lovac je pretresao teren kako bi na čistinu isterao zečeve. Na kraju je, zaduvan i mokar od znoja, bacio pušku, pao na kolena i zamolio zečeve, ili bar jednog, da se sami predaju. Posle toga je “drmnuo” jednu klekovaču od koje mu se sve razbistrilo, a stanje u šumama i gorama naprasno postalo bolje.
Opštem kmečanju doprinos je dala i SDA koja je javnosti predstavila svoje čedo. Ne više u liku Izetbegovića mlađeg koji je, u skladu sa ovdašnjom demokratskom tradicjom, bio jedini kandidat za predsednika stranke, nego u obličju deklaracije. Bio je to povod da u javni prostor misli izliju glavni i sporedni akteri sumorne nam svakodnevice. Svojih pet minuta su, osim Stevandića i Linte, dobili i Karan i Mazalica. Kontaminacija je tolika da prevazilazi kapacitete medijskog i preti da se izlije u stvarni prostor. Budući da je on sve prazniji, broj z(a)gađenih je daleko manji nego pre tri decenije, što pokazuje da odlazak katkad može da ima pozitivnu stranu.
Budući da nemate privredu, ne možete da se bavite tim temama. Zato su se političari i mediji koji ih u stopu prate, specijalizovali za smotre, godišnjice, osvećenja, sasluženja. Cirkus je u prošloj nedelji bio i otišao iz Drvara koji je ostavljen da, poput Titanika, utone u pustoš i beznađe do naredne godišnjice.
Politika prelivanja iz šupljeg u prazno se nastavlja. Srbija daje Drvaru, a RS pomaže Kosovskoj Mitrovici. U suštini, kao zajednice, dele prosjački štap koji im je MMF iznajmio. Ono što poseduju i ne skidaju su ružičaste naočare kupljene na kredit.
Milanka Kovačević