AKTUELNOSTI NOVOSTI 

DAN REPUBLIKE

OPERATIVA POKRETA TREĆI BLOK PRENOSI ČLANAK DRAŽENA MILOSAVLJEVIĆA
SA POZIVOM SVIM ČLANOVIMA I SIMPATIZERIMA POKRETA TREĆI BLOK
:::: PODIGNITE GLAS PROTIV TIRANA KOJI UNIŠTAVAJU NAŠU BUDUĆNOST ::::
ДАН РЕПУБЛИКЕ (9.1.2017) Данас је Дан Републике и стари није попио нимало. На телевизији Лепа Брена и стари се сјећа ратних времена. Да би данас било боље, они су потурали своја плећа. Жао му је што неки мисле да је живот негдје другдје и не сања се више стари сан. Сви чекају пасош да оду ван. А стара каже: “Сине, ћути, скрати језик! Могу те чути.”
. Извините, али немам заставу. И није ми до славља. Посебно не некоме из ината. И лицемјерно је да ме на истицање заставе позивају сви ти који барут мирисали нису кад је требало на страшном мјесту постојати. Моја родољубива осјећања су моја приватна ствар. Није проблем да их дозирано испустимо јавно о великим побједама, годишњицама и славама. Али ја нећу. Ни кад загрме топови. Јер сам научио на лекцији коју су платили моји најближи мушки сродници. И не допуштам да ми неко сугерише како да се данас понашам. Посебно не они који су из рата изашли много богатији но што су били прије. И лицемјерно је да исти они који су шаком и капом преносили све те државотворне надлежности и данас најављују да ће “можда” тражити да се те надлежности врате. Не, нису ми је огадили, нити то могу. Али не морам објавити на инстаграму да је волим, да је она дио мене, да смо заједно одрастали, да бих увјерио св'јетину да искрено волим. Тих ратних година, уз петролејку сам учио, слушао вијести с ратишта, проживљавао све заједно с мојим народом. Имао емпатију и за патње других. Остао човјек према свима који су различити, вођен чојством и јунаштвом часних предака. Нису ми бомбе падале по глави, али тај рат дубоко је урезан у моју личност. Република Српска је дио мене. Најљепше дјетињство памтим из СФРЈ, то је била моја земља, Велика Србија, Велика Хрватска и Велика Босна, рјешење за све. Жељели смо остати у тој земљи, живјети у толеранцији, али други су бирали излазак из те земље. Алија Изетбеговић је повукао потпис с Мировног споразума португалског дипломате, да би након страшног братоубилачког клања баш он (а не Радован К.) правно кумовао стварању Републике Српске новембра и децембра 1995. године. Умро је, али је остао син, човјек рата, који је и данас на самом врху бошњачке политике. Исти тај и данас путем полуприватизованих судских институција покушава српском народу да поништи слободу ради које је и створена Српска, која није била циљ, већ посљедица потеза Бакировог оца. Од ратног циља није одустао, и слично оцу, управо он данас гура Републику Српску у самосталност. И баш данас из бошњачких пера долазе хектолитри мржње која заправо даје за право Додику када тврди да оваква БиХ нема никакву будућност. С друге стране, српски политичари у инат радикализованом Сарајеву, а не из љубави према Републици Српској, с чијим стварањем већина њих и нема додирних тачака, славе. Слави се живот, а Република Српска се данас “одржава на апаратима”. Данас је Свети Архиђакон Стефан, Крсна Слава мог покојног ујака, који 26.9.1991. године са својих 35 оде у рат из кога се вратио тек 1996. године. Најбоље године провео је на ратишту. Није имао дјеце, па се Крсна Слава “гаси”. Однесох јутрос кољиво у цркву да му одржимо помен. Мој пријатељ је деведесетих отишао у рат, био све вријеме у санитету, преко руку му прешло стотине рањеника. С факултетском дипломом гази дубоко у четрдесете, с великим стажом на бироу, без материјалних могућности да створи породицу. 6. јануара 2017. године у кафану у Центру Бање Луке улази промрзао човјек (стар око 60 година) “само мало да се огрије”. Нема за чај. Газда га пита који ће чај на рачун куће. “Дај неки најјефтинији!” – одговара. Не сумњамо да је пет година живота дао за слободу свог народа. Исто вече запазих на друштвеним мрежама објаву познанице која организује хуманитарне акције да је затекла празну трпезу у дому седмочлане породице. Како су у рату животе губили најбољи међу нама, тако и данас Српску напуштају они најбољи. Дјеца се не рађају, јер половина младих нема елементарне услове за стварање породице. Они који су животе дали за одбрану Српске ни данас немају спомен обиљежје. Приоритети су неки други. Оно за шта су животе дале генерације наших славних предака изгубићемо у миру. као земља стараца који не живе, већ чекају смрт. Срећни ако могу дјецу и унуке за Божић видјети путем скајпа. Извините, али данас ми није до славља. Запалио сам свијећу ујаку и другима који су животе положили за моју слободу да могу данас обиљежити Дан који симболише баш ту слободу, коју ми други желе ограничити. Молим вас, немојте ми ви одређивати како ћу и мјерити ми родољубље, јер те ваше мјере за мене нису релевантне. (И напишите ми колико кошта једна већа застава! У тој вриједности ћу купити вечеру за чланове седмочлане породице чија је трпеза за Божић празна.)

 

IZVOR

FB stranica

Dražena Milosavljevića

Nenad

Related posts

Leave a Comment